Прва награда „Милутин Ускоковић” за најбољу необјављену приповетку написану на српском језику у 2020. години припала је Жељку Марковићу, новинару, књижевнику и публицисти из Новог Сада. Признање му је уручила директорка Народне библиотеке Ужице, Душица Мурић. О награђеној причи „Обични људи“, али и o самом Kонкурсу, разговарали су проф. др Љиљана Костић, члан стручног жирија и аутор... Обични људи о којима Марковић пише су они који живе  „елементарно и нагонски“, чија дворишна тараба представља „границу њиховог простирања и смисла, њихов извор и ушће“. 

Жељко Марковић је рођен у Врднику. Дуго година радио је као репортер и истраживачки новинар новосадског Дневника. Пише прозу, репортаже путописе, есеје, публицистичка и специфична репортерско-књижевна дела.  За награђену причу „Обични људи” рекао је да припада циклусу документарно-књижевног жанра, „којим жели да оживи грађанску и индустријску цивилизацију која је у његовом родном Врднику на Фрушкој гори постојала, безмало, 200 година. Аутор је и сценариста документарних филмова и сарадник бројних листова и часописа са територије бивше Југославије. Написао је двадесет две књиге од којих су шест романи. тарно и нагонски“, чија дворишна тараба представља „границу њиховог простирања и смисла, њихов извор и ушће.

Чланови жирија су се потпуно усагласили у избору прве три награђене приповетке. Другу награду добио је Бојан Кривокапић из Новог Сада, за приповетку Нежне руке фра Бартола, док је трећа награда припала Маријани Чанак из Новог Жедника, ауторки приче Воз за Нови Сад.