Библиотека у Љигу сецса великом тугом опрашта од вољеног завичајног писца, пријатеља библиотеке и задужбинара Цркве на Камаљу. Док навиру сећања на предивно јулско вече у дворишту библиотеке у овом дану када смо примили тужну вест, сигурни смо да је метеорит, о ком говори Матија Бећковић, још једном обасјао Љиг, колубарски крај и Србију... Академик Милован Данојлић пустолов и становник света, знао је да само ови наши крајолици, брда, земља, вода, ваздух, карактер нашег народа могу надахнути стваралаштво,  писца преко 70 књига. Остаје нам да кроз његово дело разумемо вредност живота. Градска библиотека кроз своје будуће име "Милован Данојлић" наставиће да баштини сећање, лик и дело највећег књижевника нашег краја.

 Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот. Осим поезије, пише и прозу, есејистику и књижевну критику.

Од 1984. године живео је и радио у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу, а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.

Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. У родним Ивановцима подигао је цркву.

Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца попут Вилијама Шекспира, Шарла Бодлера, Јосифа Бродског, Емила Сиорана, Луја Арагона, Езре Паунда, Вилијама Батлера Јејтса, Ежена Јонеског, Пола Клодела, писана на француском и енглеском језику. Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари – огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“.