Своју епску трилогију "Косингас" у Чајетини представио је Александар Тешић је преводилац, од 2008. године уз осмех каже за себе и "млад писац". Популарност је стекао баш серијалом епске фантастике. Према најавама аутора овај серијал ће имати укупно 10 књига. Очекује се и неки излет попут "2084" што је био мали предах и мало искакање из тематике и серијала, а Тешић је рекао да му је жеља да напише и дечији роман.
Оно што је привукло Александра Тешића овој изузетној и код нас мало заступљеној теми је љубав према историји и митологији и жеља да се читаоцима представи сва лепота српске, односно словенске митологије, и предања која су не само у нашој књижевности већ и шире била неоправдано запостављена и игнорисана. Осим овога, мотив и жеља аутора је да људи упознају своје корене, а то га је и потакло да пише, ради и истражује. Тај рад је одвео 2004. године до безброј прочитаних кљига и текстова о српској и словенској митологији, до књига профосерао Сретена Петровића које је како каже "Гутао".
У трилогији "Косингас" писац нас води у бајковити свет средњовековне Србије, бавећи се интригантним и контраверзним догађајима из живота цара Душана Силног. Не само што се постављају питања, већ се и дају одговори који су поткрепљени списком литературе која је коришћена као материјал. Неки ствари ипак, Тешић препушта машти, својој и читалаца. Са правом истиче да његова дела нису фантастика у ужем смислу речи већ обрађена српска и словенска митологија, легенде, али и историјске стварне чињенице.
Нови "Косигнас" је наставак обе трилогије, и "Косингас" и "Милош Обилић" и описује историјске догађаје након Косовског боја, Младост Стефана Лазаревића, прати фантастичну причу о монаху Гаврилу и његовој потрази за изгубљеним копљем св.Георгија и борби са мрачним силама.
На питање неког од присутних у библиотеци "Шта је Страхор?", како носи име његова издавачка кућа, рекао је да је Страхор једно од најстаријих српских божанстава, бог нашег понтеона, јак и страшан бели вук.
" Из старе књижевности сачуван је један каталог народа, у коме је сваки народ везан за понеку животињу, изједначен са њом...За Србе се каже да је то вук, и то је сасвим на свом месту утолико што јењ вук митски сродник и предак Србинов, уопште митски представник српског народа", објаснио је аутор.
Књиге Александра Тешића су тражене и доста читане у библиотекама не само од стране млађих генерација. Читају их сви "од 7 до 77 година".
Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу организовала је отварање изложбе визуелних комуникација под називом „Ауторско дете“. На отварању су се обратили Весна Илић, директор Библиотеке, Јошкин Шиљан, истакнути уметник, као...
Амфитеатар Народне библиотеке Србије био је 27. маја испуњен до последњег места, а бројни насмејани и радознали основци претворили су радионицу „Мисли креАктивно“ и сусрет са Урошем Петровићем у прави...
У пријатној атмосфери књижевне вечери, апатинској публици своје стваралаштво представила је Татјана Кањевац, а разговор са ауторком водио је Душан Гладић. Током вечери представљени су збирка поезије „Између редова“ и...
У Свечаној сали Библиотеке у Чајетини, отворена је изложба „Од абаџије до чаругџије”. У питању је гостујућа изложба из Музеја рудничко-таковског краја, чији је аутор кустос етнолог Наташа Поломац Петковић,...
Књига „Из мећаве и тмине“ аутора Бориса Мишића представљена је у "Завичајном конаку " Библиотеке "Радован Бели Марковић" у Лајковцу. То је четврта збирка прозе овог писца, која се жанровски...
У Градској библиотеци Љиг одржано је занимљиво и интерактивно предавање клиничког хипнотерспеута Ане Марјановић о хипнотерапији.Предавање је започето разговором о најчешћим заблудама везаним за хипнотерапију, као и кратким освртом на...
Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу и у времену дигиталних технологија доследно ради да навика читања постане још важнија. Књига помаже детету да развија стрпљење, машту и способност дубљег размишљања,...
Народна библиотека Србије установила је 2022. године Награду „Владан Десница” која се додељује једном годишње за најбољи роман написан на српском језику (прво издање) у претходној години.Добитник награде може бити...
Библиотекари из библиотеке "Бранко Радичевић" у Оџацима били су у посети Основној школи “Нестор Жучни” у Лалићу. где смо посетили децу другог и трећег разреда и њихову учитељицу Ану Шкундрић...
На Позајмном одељењу Народне библиотеке отворена је изложба „Стрип у вртићу“, настала у сарадњи са Предшколском установом „Лане“ и децом из групе пред полазак у школу 1.Присутне је поздравила директорка...
Библиотека „Србољуб Митић“, обележила је 147 година постојања.Свечаној академији присуствовали су представници локалне самоуправе: Малиша Антонијевић, председник Општине, Даниел Сурдуловић, заменик председника Општине; Сандра Митровић, помоћница председника; Анђелка Миљковић, начелница...
Током априла Народна библиотека Србије реализовала је низ садржајних и разноврсних програма за децу, који су на креативан и интерактиван начин повезали књижевност, науку и културно наслеђе.„Из живота животиња“, је...
Окружна смотра рецитатора Пиротског округа одржана је у Малој сали Народне библиотеке Пирот. На смотри је учествовало укупно 52 рецитатора у три категорије – млађи, средњи и старији узраст. овде...
У Народној библиотеци Осечина у Пецкој одржано је представљање књиге „Жене Подгорине“ аутора Огњена Пудара, које је окупило бројне љубитеље писане речи, поштоваоце завичајне историје и заинтересовану публику.Ова књига доноси...
Библиотека "Вук Караџић" у Алексинцу је приредила промоцију свог новог издања, збирке поезије "Нема кост" Александре Стојаковић. У препуном Дому омладине Центра за културу и уметност у Алексинцу публика је...
У Читалишту Народне библиотеке Ужице представљена је збирка поезије „Завичајна врана” аутора Слободана Ристовића. О књизи је, поред самог аутора, говорио рецензент Милијан Деспотовић, док је стихове казивао...
У читаоници Народне библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу, у оквиру програма „Завичајност“, одржано је предавање „За и против Вука“ (критички осврт на Вукову језичку реформу) Саше Станковића, проф. српског језика...
Градска библиотека Божидар Кнежевић, имала је част да угости др Адама Софронијевића који је отворио изложбу Ми и ВИ и одржао предавање о вештачкој интелигенцији, њеним етичким, правним...
У Малој сали Народне библиотеке Пирот одржана је креативна археолошка радионица „Мали истраживачи – форензичари прошлости“. Радионицу је водио Драган Јанковић, дипломирани археолог са искуством истраживања на локалитету Винча, који...
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ОЏАЧКОГ ХАИКУ ФЕСТИВАЛА расписује КОНКУРС - ОЏАЦИ 2026.за најбоље необјављене песме и циклус годинеРадови се шаљу у три примерка потписана шифромРешење шифре доставља се у засебној ковертиБрој радова...