У Библиотеци града Београда одржана је конференција за новинаре на којој је саопштено име добитника књижевне награде „Београдски победник”.Жири је већином гласова донео одлуку да Награду „Београдски победник“ за најбољи роман на српском језику објављен у 2023. години понесе књига Пакрац Владана Матијевића
На конкурс за Награду „Београдски победник“ за роман године стигло је до 31. децембра 2023. сто двадесет два романа. Жири у саставу проф. др Предраг Петровић, председник, др Слађана Илић, проф. др Петар Пијановић, др Весна Тријић и др Наташа Анђелковић сачинио је и током јануара 2024. објавио најпре шири, а потом ужи и најужи избор.
Опширније: „БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК“ ЗА "ПАКРАЦ" ВЛАДАНА МАТИЈЕВИЋА
Простор Летње читаонице Библиотеке „Вук Караџић“ у Пријепољу, са првим снегом је оплемењен новом скулптуром „Читач“ чији је аутор Мирко Антоније Малешић.
Скулптура димензија 50x150x150 центиментара израђена је комбинованом техником и употребом више материјала, а њену израду финансирало је Министарство културе Републике Србије по основу Конкурса за финансирање уметничких дела из области визуелних уметности за 2023. годину.
На Позајмном одељењу Библиотеке у Смедерву, у препуној сали заинтересоване публике, представљена је збирка есеја и чланака „Крај западне доминације“. О књизи, као и о актуелним војним и геополитичким питањима говорили су аутори пуковник Сретен Егерић и мр Владимир Пребирачевић, оснивач и директор Српско-руског центра „Мајак“.
Вече је водила Сања Дробњаковић.
Меморијално вече Ноћ поспаног облака посвећено књижевнику, библиотекару и једно време директору Библиотеке, Ивану Ршумовићу (1972–2013) одржано је у Народној библиотеци Ужице. О Ивановом стваралаштву, али и дружењу са њим говорили су његови дугогодишњи сарадници и колеге: Татјана Богојевић, Раде Вучићевић, Душица Мурић, Бранка Арсовић. Књижевно вече отворила је песникиња Милена Чантрак истоименим стиховима које је написао Иван. Породицу, пријатеље и све присутне поздравила је директорка Библиотеке Душица Мурић која је говорила о Ршумовићевом стручном и стваралачком раду, али и плановима и визијама које је имао и започео, а неке од њих и остварио. Надовезујући се на говор директорке Мурић, др Раде Вучићевић присутнима је сликовито дочарао Иваново песничко и прозно изражавање, описујући појединачна надахнућа која су га покретала у литерарном изражавању.
Библиотека града Београда обележила је 96 година постојања. Том приликом додељене су награде „Марија Илић Агапова” – за најбољег библиотекара града Београда, „Глигорије Возаровић” – за најбољег издавача и награда за најчитанију књигу страног аутора, награда „Читалац године” и „Повеља за изузетан допринос”. Награда која носи име прве библиотекарке и управнице Библиотеке града Београда, Марије Илић Агапове, додељена је Десанки Стаматовић, редовној професорки Универзитета у пензији, за изузетан допринос развоју библиотекарства града Београда.
Награда „Глигорије Возаровић” за најбољег издавача у 2023. години додељена је Издавачкој кући ,,Агора“ из Новог Сада. Према подацима из мреже Библиотеке града Београда, најчитанија књига савремене преведене књижевности у 2023. години је роман „Историја пчела“, норвешке књижевнице Маје Лунде, у издању Издавачке куће „Одисеја“..
Опширније: 96. рођендан Библиотеке града Београда
У оквиру издавачке делатности Народне библиотеке „Стеван Сремац”, изашла је из штампе публикација „Штампарије у Нишу до Првог светског рата” ауторки Иване Петковић и Марине Вукашиновић. Године 2023. навршило се сто четрдесет година од оснивања прве сталне штампарије у Нишу и наша библиотека ову значајну годишњицу обележава изложбом, каталогом изложбе и штампаном публикацијом о нишким штампаријама. Библиографија „Штампарије у Нишу до Првог светског рата”, праћена изложбом и каталогом, резултат је истраживачког рада Одељења завичајних и посебних фондова. Средства за овај пројекат одобрена су Конкурсом Министарства културе и информисања Републике Србије за 2023. год...
У Музеју завичајних писаца одржано је финално такмичење квиза „Православна слагалица“. Након добродошлице Виолете Милошевић, директорке Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“, драмски уметници Маја Лукић и Страхиња Блажић провели су такмичаре кроз добро познате игре слагања слова, стварања бројева, познавања датума и догађаја из живота Цркве па све до омиљених асоцијација. Екипа „Агапе“ Основне школе „Милован Глишић“ из Ваљевске Каменице освојила је прво место, а сви учесници завршног такмичења показали су изванредно знање, те је победник био неизвестан до последње игре асоцијације.
Књига Властимира Безаревића „Мало времена између“, објављена у издању „Прометеја“ из Новог Сада, представљена је пријепољској публици у Библиотеци „Вук Караџић“. Овај роман, састављен из више прича, аутентично сведочи о животу на нашим просторима у протеклих пола века кроз призму рођеног Пријепoљца, који живи и ради у Бајиној Башти. Роман „Мало времена између“ представља једну врсту путописа кроз живот, а у том животу Властимир Безаревић је нашао један диван наслов и једну дивну тему, истакао је представљајући ову књигу песник, књижевник и стални члан Матице Српске Милијан Деспотовић, који је аутор рецензије...
Пројекат Е-библиотека, као огранак библиотеке за дигитални садржај, започет је 2020. године. За ове три године мењале су се намене, од каталога монографских публикација, до виртуелног кутка за образовање свих категорија корисника. Завршавамо годину са унапређеним сегментима Е-библиотеке.
Библионица као образовна подршка свим корисницима, нарочито ученицима, наставницима и родитељима, сада има нови сегмент:
Опширније: Нови садржаји на Е-библиотеци Љиг
Петнаест српских јавних библиотека основало је у петак, 22. децембра 2023. године БИСИС конзорцијум, са циљем одржавања, развоја и промоције система БИСИС. Уговор о оснивању конзорцијума свечано је потписан у Библиотеци града Београда.
Библиотечко-информациони систем Србије – БИСИС је највећи домаћи библиотечки пословни софтверски систем, развијен од стране српских ИТ стручњака и
библиотекара још 1996. године. Најновија верзија система, БИСИС 5, имплементирана је 2017. године, и од тада се стално унапређује, уз подршку Министарства културе Републике Србије. БИСИС у свом пословању користе највеће јавне библиотеке у Србији, које имају око 250.000 активних чланова.