"Забрањена љубав у граду" са гимназијалцима

Зрењнинска библиотека је наставила рад са младима. Овога пута у гостима су били гимназијалци, са којима је разговарано о Другом светском рату, антифашизму. Све је само започето, зачепркано причом о начинима стварања идентитета. На иницијативу професора филозофије, Едија Дарушија, а у оквиру часа грађанског васпитања, били су нам ученици ИИ/1 Зрењанинске гимназије, са којима смо радили сторителинг радионицу, и слушали причу „Забрањена љубав у Зрењанину“. Радионицу је водио Влада Арсенић, аутор приче која поставља питања шта једну „романсу“ чини бесмисленом, смеју ли то бити класне или националне одреднице, шта се дешавало у Зрењанину током Другог светског рата, али сва ова питања дата су кроз приповедање, не кроз предавање, у радној, али опуштеној атмосфери тинејџ кутка који полако стасава у Библиотеци. На нашу велику радост, дружења са гимназијалцима и професором Едијем Дарушијем наставиће се и наредних недеља, па ћемо моћи да наставимо и разговор о питањима која смо отворили.

Дани српске културе у Темишвару

У оквиру Дана српске културе који се већ више од деценије одржавају у Темишвару током новембра, у организацији Савеза Срба у Румунији, и овог пута одржан је Мини-сајам српске књиге на којем су своја издања представиле библиотеке из Србије, међу којима велики  број чланице маше мреже, БГБ, Кикинда, Вршац, Велико Градиште...Са циљем да се представи српска књижевност и издавачка делатност, али пре свега очува матерњи језик, организатори су припремили богато књижевно вече, на којем су се срели и разменили искуства представници библиотека, књижевници, критичари и издавачи.

„Стара Рашка под италијанском окупацијом 1941‒1943.“

У Читалишту библиотеке Ужице,  др Милутин Живковић, научни сарадник Института за савремену историју говорио је о својој  књизи „Стара Рашка под италијанском окупацијом 1941 – 1943.“. Публикација је производ вишегодишњег рада у Србији и иностранству, времена проведеног по разним архивима Албаније, Италије а највише у Војном архиву у Београду. О књизи је поред аутора говорио др Петар Ристановић, научни сарадник Института за српску културу – Лепосавић. Двотомну монографију аутор је представио кроз презентацију износећи до сада мало познате појединости везане за италијанску окупацију на територији Старе Рашке. Др Ристановић је истакао да је аутор разбио мит који италијанску окипација види као „плишану“. Излагање је употпуњено занимљивостима које по ауторовим речима доводе до закључка да се „са  Италијанима током Другог светског рата, никада није знало на чему сте.“ Представљање монографије завршено је дискусијом која се повела између публике и двојице излагача.

Изложба „Када је свет стао, оне нису“

У Библиотеци „Бранко Миљковићˮ на Звездари,  отворена је изложба под називом ‚‚Када је свет стао, оне нису“, у организацији Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена. Поред тога, изложба је организована у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност Републике Србије, Делегацијом Европске уније у Србији и Француском амбасадом у Србији. Део је пројекта „Кључни кораци ка родној равноправностиˮ,  коју финансира Европска унија, а истовремено и део обележавања  „16 дана активизма против насиља над женамаˮ, светске манифестације, којој се придружује и Градска општина Звездара.

Обележен јубилеј у Кикинди

Најстарија установа културе у Кикинди, Народна библиотека ,,Јован Поповић",  велики јубилеј, 176. годишњицу од оснивања започела је дружењем са основцима . Са њима су се дружили костимирани глумци кикиндског Народног позоришта који су се специјално, овим поводом нашли у улози библиотекара. Такође, неколико библиотекарки се костимирало и на тај начин допринело да Дан библиотеке буде посебан. Честитке поводом великог јубилеја важног како за све наше суграђане, тако и за град Кикинду упутили су и представници Градске управе: председник Скупштине града Кикинде Младен Богдан и руководилац Одсека за пољопривреду ГУ Кикинда Далибор Оличков и Милена Живков, већница за културу и образовање. У поподневним часовима уприличена је свечана додела награда ауторима најбољих ликовних и литерарних радова. Увече је организован маскенбал за најмлађе, чије је тема била "Лик из омиљене књиге". 

„Лазар Божовић и пријатељи …“

Књижевно вече под називом „Лазар Божовић и пријатељи“, одржано је у библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу. Лепота магичне атмосфере у којој су доминирали стихови, не може се речима описати, нити кичицом насликати. То се једноставно мора осетити. Дубок је тај осећај, када песник стихом наслика слику, а на слици се пре свега види Човек – широког срца, љубав према животу, тренутку, свету, прошлости, будућности, она бајковита љубав од које сви стрепимо, а коју сви прижељкујемо и о њој снивамо, – слика на којој се види књига а у књизи стихови, афоризми, мудре мисли…

О поезији Лазара Божовића говорила је Оливера Шестаков, песникиња из Београда. Представљени су и пријатељи песника –  Лазара Божовић, Чеда Ковачевић – Чеков, Светлана Цеца Тодоровић, Оливера Шестаков и Надица Цветковић.  Биографије песника говорила је директорка Библиотеке, Данијела Божичковић Радуловић, док су стихове говорили сами песници, али и домаћини: Радица Павловић, Данијела Божичковић и Зорка Стојановић.

Вредни библиотекари Златиборског округа

У Народној библиотеци Ужице одржано је предавање „Фотографија у библиотеци“. Маша Милорадовић, начелница одељења специјалних фондова НБС, поделила је своје богато искуство у овој области са библиотекарима јавних, специјалних и школских библиотека Златиборског округа. Предавање је организовала Матична служба НБУ уз подршку Министарства културе и информисања РС. Била је то круна састанка Подружнице Библиотекарског друштва Србије за Златиборски округ на коме се , поред редовних извештаја, разговарало се о успешној сарадњи јавних библиотека у окружењу везаној за ревизију фондова, иницијативи Библиотеке Ариље за промену статуса и имена. Такође, представљен је часопис "Корак библиотеке" који од ове године излази и у штампаном издању. Главна уредница Драгослава Родаљић говорила је о уређивачкој политици, сарадњи са ауторима и позвала колеге да своја искуства и идеје представе у часопису.

Милош Ковић у Лазаревцу

У библиотеци "Димирије Туцовић",  Лазаравац, одржана је промоција књиге „Велике силе и Срби од 1496. до 1833.“ аутора професора Филозофског факултета Милоша Ковића. Владало је изузетно велико интересовање за промоцију ове књиге и уопше гостовање професора Ковића у Лазаревцу. Овај пут приметно је промоцији присуствовао велики број младих људи. Организатор је обезбедио заштитне маске и остала средства која су била потребна за заштиту од короне. О књизи и професору Ковићу у ширем уводу говорио је Ратко Вукелић, библиотекар наше библиотеке и историчар. Он је истакао да је Милош Ковић написао једну изузетно прегледну синтезу односа великих сила и Срба у периоду који после турских освајања па до обнове српске државности нашој јавности и није толико познат, а у стручној јавности о том раздобљу писало се фрагментално. Истакао је да је за писање такве синтезе потребно осим великог труда и поприлично научног искуства и трајања. По његовом мишљену овом књигом је Милош Ковић потврди историографску зрелост.

Опширније: Милош Ковић у Лазаревцу

„Благ реч“ Негославе Станојевић

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“, Ниш,  промовисана збирка прича на дијалекту „Благ реч“ Негославе Станојевић. У представљању књиге учествовали су поред ауторке, Виолета Јовић књижевница и Јадранка Тасић новинарка. Као музичка илустрација у славу народног говора Марко Милановић тенор извео је a capella две чувене народне песме на дијалекту „Густа ми магла паднала“ и „Марио бела кумријо“.
Захваљујући познаваоцима дијалеката Јужне Србије који су били у публици, на овој занимљивој вечери могли су се чути варијетети народног говора у оригиналном казивању.

Саопштење Kњижевног конкурса „Улазница 2021“

Жири Kњижевног конкурса „Улазница 2021ʺ у саставу Љубица Пупезин, уредница из Београда и председница жирија, Ален Бешић, песник и уредник из Новог Сада и Владимир Арсенић, уредник часописа, са задовољством је констатовао да се поводом јавног позива објављеног у мају 2021. године, а упркос тешким условима за стваратељке и ствараоце изазваних пандемијом ЦОВИД-19 вируса, одазвао велики број ауторки и аутора који су послали преко 1000 радова. Радови су стигли из свих држава бивше Југославије, а радује чињеница да су стизали и из других држава у којима живе списатељице и писци који пишу нашим језиком - Аустрије, Шведске, Немачке...

Опширније: Саопштење Kњижевног конкурса „Улазница 2021“