У петак, 5. децембра у Галерији Атријум Библитеке града Београда отворена је изложба „Матија“ ауторке Драгане Типсаревић, посвећена академику и књижевнику Матији Бећковићу. Значај Матије Бећковића за српску културу је немерљив, па би се и без повода, годишњица и нових књига, изложба наметнула као потреба. Ипак, 80 година живота, 60 година стваралаштва и два нова наслова књига, само заокружују идеју да се Матији у част приреди изложба. На изложби је представљено 27 паноа који хронолошким редом прате живот и обимно књижевно стваралаштво Матије Бећковића. При изради изложбе коришћена је богата грађа из личне пишчеве архиве (фотографије, документи, рукописи...).
Новембарски и децембарски дани 1914. године били су поприште Колубарске битке,.Данас, 105 година касније у лазаревачкој библиотеци „Димитрије Туцовић“ обележавају се дани Колубарске битке. Тим поводом, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ гостовала је у Лазаревцу изложбом „Армијски ђенерал Крста Смиљанић“ ауторке Снежане Ђенић Изложбом је отворена манифестација „Дани Колубарске битке“. Раније, истог дана директорка чајетинске библиотеке – Снежана Ђенић, најпре се обратила лазаревачким гимназијалцима који су имали прилику да један свој час грађанског васпитања проведу у упознавању са велиим ђенералом Крстом Смиљанић, а све то кроз изложбу коју су имали прилике да погледају. Након тога, у 19 часова, нешто старија публика присуствовала је званичном отварању изложбе коју је отворила директорка библиотеке „Димитрије Туцовић“ Јасмина Иванковић, док је ауторка и овом приликом говорила о својој изложби, њеном настанку и својој великој инспирацији коју проналази у знаменитим људима свога краја.
Под слоганом “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“ Народна библиотека у Осечини је у уторак, 26. новембра организовала седмо, по реду, прело. Програмом прела наша установа својим суграђанима открива, упознаје их и чува од заборава традицију и обичаје нашег краја, као непроцењиве вредности, које чине лепоту духа нашег народа. Прело у Подгорини окупља све генерације. Најмлађи учесници била су четворогодишња деца из средње групе ПУ "Лане" са својим васпитачицама Драгицом Лазић и Марином Крсмановић. Они су правили луткице и коњиће од вунице и парали старе џемпере. Програм овогодишњег прела подржале су: преље и ткаље које се окупљају око удружења „Мина Караџић“ из Лознице; традиционално наше дрге преље из Крупња, које се окупљају око удружења „ Рађевска нит “ ; наше уважене преље из Љубовије и њихово удружење „ Вила“ ; на прелу су биле жене које гравитирају ка Пецкој и Удружењу пензионера и домаћини преље Центра за социјални рад „ У сусрет потребама старих “ , и драге преље са територије наше општине које индивидуално учествују. Свака од наших учесница припремила је по неко од традиционалних јела, те је цео догађај био пропраћен и богатом трпезом... На прелима у Подгорини, служила се и проја. што је био и случај и на нашем прелу захваљујући пријатељу Библиотеке, чувеном воденичару Ђедине воденице Драгану Живановићу. Воденичар је узео учешће и у званичном делу програма и казати песму завичајног песника Зорана Нинића о Ђединој воденици. Опширније кликом на слику...
У Народној библиотеци Смедерево је одржано финално вече једанаесте Стиховизије, такмичења у рецитовању на страним језицима, које смедеревска библиотека организује за ученике средњих школа.
„Рашка или Санџак“,“Да будемо оно што јесмо“,“Презимена и њихово порекло на Сјеничко-Пештерској висоравни“ књиге о којима је у Љубовији говорио аутор Салих Селимовић, као и и као историјском феномену.У библиотеци у Љубовији говорили су још историчар Милоје Николић, као и народни посланик Срето Перић Професор Селимовић, истражујући порекло, исламизацију, хришћанске и предхришћанске традиције муслимана, миграционе процесе у Старој Рашкој, па и на читавом простору бивше Југославије - до сада је све то сабрао у тринаест књига. Објавио је, на исте теме и више од 100 стручних и научних радова. Његова књига "Прилози Старој Рашкој" управо је објављена. Допуњена је новим, драгоценим документима.”За историјску науку нема дилеме, већина муслимана у Рашкој области, као и у Босни и Херцеговини су пореклом Срби, који су сачували свој језик и обичаје. То потврђује архивска грађа западне и источне провинијенције, такође, литературе многих страних и домаћих историчара. Посебно су тим доказима богати архиви у Ватикану, Венецији, Бечу, Дубровнику, Kонстантинопољу - Истанбулу, Петербургу...
Библиотека "Димитрије Туцовић" и Народна библиотека са музејском збирком из Зворника током ове седмице имале су пет промоција на матичном подручју Народне библиотеке Зворник у оквиру пројекта Децентрализација културе који је подржало Министарство просвјете и културе Републике српске. Том приликом било је речи о књизи Јована Н. Ивановића "Преписка Кочићева".У овом издању Народне библиотеке из Зворника први пут на једном месту је обједињена комплетна преписка познатог српског писца и народног трибуна, доносећи нам 18 до сада необјављених писама. Рецензент књиге је наш завичајни аутор, политиколог, новинар и публициста др Милорад Ђоковић. Он је иначе и Кочићев биограф, аутор награђеног фељтона који је објављен у Дневном листу "Политика" у 23 наставка током 2016. године. Такође, исте године Библиотека "Димитрије Туцовић" из Лазаревца објављује биографију "Трагика Петра Кочића" . Прилоком промоција у библиотекама у Братунцу, Сребреници Шековићима, Милићу и Власеници било је речи о обе књиге, а највише о Петру Кочићу чије је дело и данас актуелно и свевремено.
У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ представљене су књиге „Укуси Златибора – гастрономско наслеђе“ и „Укуси Старе планине“ аутора Дејана Загорца, истраживача Завода за проучавање културног развитка Републике Србије. На промоцији су поред аутора говорили Јелена Ђорђевић, портпарол Завода и Славко Спасић, биолог и истраживач Завода, који за потребе овог истраживања проучава однос екологије, културе и гастрономије. Оба представљена наслова, заједно са издањем „Укуси Ђердапа“ чине трилогију којом Завод за проучавање културног развитка уз помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије исписује занимљиву гастрономску мапу наше земље.
Ове године “Лимска књижевна регата” кренула је из Плава где су песници говорили своје стихове у Центру за културу, а потом и у Андријевици. „Регата“ је тако стигла и у Пријепоље, а домаћин је била Библиотека „Вук Караџић“. Били су ту песници из Плава, Андијевице, Бијелог Поља, Прибоја и Пријепоља. У поздравној речи, директорица Библиотеке Садија Хоџић је истакла да овакве манифестације бришу границе и међе, да доприносе да људи граде мостове сарадње јер пловећи кроз градове тромеђе, ова јединствена регата доприноси да будемо свесни да баштинимо сво богатство различитости али и да такву баштину треба да чувамо, а Лим је та спона јер је он “водени жиг свих полимских градова”.
Свечана седница Одбора за обележавање јубилеја Библиотеке одржана је у Ваљевској гимназији, у којој је једно време, током своје дуге историје, Библиотека била и смештена. У име почасног председника Одбора, министра културе Владана Вукосављевића, председавао је државни секретар у Министарству културе и информисања Републике Србије, Александар Гајовић. Члановима Одбора су се обратили проф. др Александра Вранеш, управник катедре за библиотекарство и информатику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, др Милан Радовановић, директор Географског института "Јован Цвијић" САНУ, Миленија Марушић из Института за архитектуру и урбанизам Републике Србије, проф. др Милан Максимовић са Архитектонског факултета Београд и Дејан Богојевић, члан Градског већа, у име Града Ваљева. Представници најзначајних установа културе и науке Републике Србије (САНУ, Матица Српска, Народна библиотека Србије, Библиотекарско друштво Србије...), установа културе и образовања у Ваљеву, управе града Ваљева у прошлости и данас, значајне личности из области науке, културе, дипломатије и јавног сектора, представници свих општина и јавних библиотека Колубарског округа, дали су свој допринос у обележавању значајног јубилеја Ваљевске библиотеке.
У градској библиотеци у Јагодини представљена је књига познатог јагодинског новинара, публицисте и књижевника Радета Милосављевића. О аутору и његовим књигама говорили су новинар и публициста Александар Аврамовић, директор Коперникус РТВ Јагодина Љубиша Бата Вујић и књижевник Мирослав Димитријевић, док је модератор вечери био Милун Васић. На књижевној вечери су, поред осталих дела, представљене и збирка новинских текстова “Мојих првих 20 година”, као и најновије дело аутора “Кад мисли навиру: и на јави у сну”, књига “нано-прозе”. У свом надахнутом излагању рецензент и уредник представљених књига Александар Аврамовић говорио је о стваралаштву Радета Милосављевића, али и о горућој теми аутора, депопулацији српског народа. Новинар и колумниста Љубиша Бата Вујић је, говорећи о Милосављевићевој књизи „Мојих других 20 година“, поменуо и ауторов егзил у Швајцарској, током којег је Раде Милосављевић, често и у непријатељском окружењу, свој патриотизам и храброст доказао пишући чланке и аргументовано бранећи српски народ од медијске харанге нарочито током бомбардовања 1999. године.Током вечери, о процесу стварања једног дела говорио је и књижевник Мирослав Димитријевић. Он се осврнуо и на Милосављевићеву борбу за аутентичну српску историју, смело бранећи хипотезу о српском идентитету винчанске неолитске културе и цивилизације.
У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ постављена међународна интерактивна изложба фотографија под називом „France eMotion“. После поздравне речи директора библиотеке Соње Шуковић, изложбу је отворио лично, Његова екселенција Жан Луј Фалкони, амбасадор Републике Француске у Србији. У пратњи амбасадора били су директор Француског института у Србији Мануел Буар и директор Француског Института у Нишу Марион Вију. У име града Ниша међу гостима – домаћинима, био је градоначелник Дарко Булатовић са сарадницима. Атмосферу француске шансоне донела нам је Теодора Пејчић, студент Катедре за француски језик. После официјелног дела, угледне званице и публика су користећи своје мобилне телефоне уживали у интерактивном путовању кроз француску културну баштину. Изложба ће бити отворена за посетиоце до 28. новембра 2019. године.
Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу организовала је отварање изложбе визуелних комуникација под називом „Ауторско дете“. На отварању су се обратили Весна Илић, директор Библиотеке, Јошкин Шиљан, истакнути уметник, као...
Амфитеатар Народне библиотеке Србије био је 27. маја испуњен до последњег места, а бројни насмејани и радознали основци претворили су радионицу „Мисли креАктивно“ и сусрет са Урошем Петровићем у прави...
У пријатној атмосфери књижевне вечери, апатинској публици своје стваралаштво представила је Татјана Кањевац, а разговор са ауторком водио је Душан Гладић. Током вечери представљени су збирка поезије „Између редова“ и...
У Свечаној сали Библиотеке у Чајетини, отворена је изложба „Од абаџије до чаругџије”. У питању је гостујућа изложба из Музеја рудничко-таковског краја, чији је аутор кустос етнолог Наташа Поломац Петковић,...
Књига „Из мећаве и тмине“ аутора Бориса Мишића представљена је у "Завичајном конаку " Библиотеке "Радован Бели Марковић" у Лајковцу. То је четврта збирка прозе овог писца, која се жанровски...
У Градској библиотеци Љиг одржано је занимљиво и интерактивно предавање клиничког хипнотерспеута Ане Марјановић о хипнотерапији.Предавање је започето разговором о најчешћим заблудама везаним за хипнотерапију, као и кратким освртом на...
Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу и у времену дигиталних технологија доследно ради да навика читања постане још важнија. Књига помаже детету да развија стрпљење, машту и способност дубљег размишљања,...
Народна библиотека Србије установила је 2022. године Награду „Владан Десница” која се додељује једном годишње за најбољи роман написан на српском језику (прво издање) у претходној години.Добитник награде може бити...
Библиотекари из библиотеке "Бранко Радичевић" у Оџацима били су у посети Основној школи “Нестор Жучни” у Лалићу. где смо посетили децу другог и трећег разреда и њихову учитељицу Ану Шкундрић...
На Позајмном одељењу Народне библиотеке отворена је изложба „Стрип у вртићу“, настала у сарадњи са Предшколском установом „Лане“ и децом из групе пред полазак у школу 1.Присутне је поздравила директорка...
Библиотека „Србољуб Митић“, обележила је 147 година постојања.Свечаној академији присуствовали су представници локалне самоуправе: Малиша Антонијевић, председник Општине, Даниел Сурдуловић, заменик председника Општине; Сандра Митровић, помоћница председника; Анђелка Миљковић, начелница...
Током априла Народна библиотека Србије реализовала је низ садржајних и разноврсних програма за децу, који су на креативан и интерактиван начин повезали књижевност, науку и културно наслеђе.„Из живота животиња“, је...
Окружна смотра рецитатора Пиротског округа одржана је у Малој сали Народне библиотеке Пирот. На смотри је учествовало укупно 52 рецитатора у три категорије – млађи, средњи и старији узраст. овде...
У Народној библиотеци Осечина у Пецкој одржано је представљање књиге „Жене Подгорине“ аутора Огњена Пудара, које је окупило бројне љубитеље писане речи, поштоваоце завичајне историје и заинтересовану публику.Ова књига доноси...
Библиотека "Вук Караџић" у Алексинцу је приредила промоцију свог новог издања, збирке поезије "Нема кост" Александре Стојаковић. У препуном Дому омладине Центра за културу и уметност у Алексинцу публика је...
У Читалишту Народне библиотеке Ужице представљена је збирка поезије „Завичајна врана” аутора Слободана Ристовића. О књизи је, поред самог аутора, говорио рецензент Милијан Деспотовић, док је стихове казивао...
У читаоници Народне библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу, у оквиру програма „Завичајност“, одржано је предавање „За и против Вука“ (критички осврт на Вукову језичку реформу) Саше Станковића, проф. српског језика...
Градска библиотека Божидар Кнежевић, имала је част да угости др Адама Софронијевића који је отворио изложбу Ми и ВИ и одржао предавање о вештачкој интелигенцији, њеним етичким, правним...
У Малој сали Народне библиотеке Пирот одржана је креативна археолошка радионица „Мали истраживачи – форензичари прошлости“. Радионицу је водио Драган Јанковић, дипломирани археолог са искуством истраживања на локалитету Винча, који...
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ОЏАЧКОГ ХАИКУ ФЕСТИВАЛА расписује КОНКУРС - ОЏАЦИ 2026.за најбоље необјављене песме и циклус годинеРадови се шаљу у три примерка потписана шифромРешење шифре доставља се у засебној ковертиБрој радова...