У оквиру манифестације "Лимска песничка регата“, Библиотека „Вук Караџић“ окупила је под својим кровом песнике полимских градова из три државе. Овогодишња „Регата“ исплавила је са изворишта Лима, зауставила се у Бијелом Пољу, да би се усидрила у Пријепољу. На сваком одредишту одржан је поетски програм којим су се песници, својим стиховима, још једном одужили реци која их као водена нит нераскидиво спаја.
У Плаву су песнике дочекали и пожелели им добродошлицу, директор Центра за културу Владимир Кнежевић и руководилац Матичне библиотеке, Алија Реџематовић, који је нагласио да су Лим и његова плава вода одувек били инспирација песницима који су, са извора где је вода најбистрија, слали најлепше жеље и љубав браћи и сестрама до његовог ушћа у Дрину.
Директорица Библиотеке „Вук Караџић“, Садија Хоџић, подсетила је присутне да су се у плодној лимској долини родиле бројне манифестације, али да је у том обиљу само једна „Лимска песничка регата“ која је настала из прекограничног пројекта „Култура за Европу, Европа за културу“.
Кикиндска Народна библиотека, која од 1952. године носи име Кикинђанина, књижевника Јована Поповића, обележила је 173 године од оснивања. Уз отварање изложбе "Јован Поповић – живот и дело", кикиндска Библиотека имала је ту част да на свој дан буде библиотека у којој отпочиње реализација пројекта популаризације дигитализације културе, а који уз покровитељство и подршку Министарства реализује Интернет клуб Србије. Помоћник министра кулктуре Србије за дигитализацију, др Дејан Масликовић је у свом поздраву подвукао значај дигитализације завичајних фондова локалних заједница. "План је да НБ "Јован Поповић" , популрано речено, буде агрегатор за Кикинду. Дакле, све креће одавде, рутере је добила Библиотека, а поред наше установе рутере ће добити кикиндски Народни музеј и Позориште. Те три установе чиниће културни троугао у којем ће се сливати све информације из културе, свакодневно", каже Радмила Перовић, директорка НБ "Јован Поповић" Кикинда.
У просторијама Министарства културе и информисања Републике Србије потписан је Национални оквир за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији. Национални оквир су потписали Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања Републике Србије, Андрија Јоргић, директор Новинско – издавачког предузећа компаније Борба, Весна Стевановић, заменик управника Народне библиотеке Србије, Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Новка Шокица Шуваковић, заменик управника Библиотеке Матице Српске и Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда. Национални оквир за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији je документ који представља основу за унапређење процеса дигитализације у култури, како би се овај процес обавио на што ефикаснији и сврсисходнији начин, а културно наслеђе и савремено стваралаштво Републике Србије презентовало најширој публици.
У организацији библиотеке "Ђорђе Натошевић" из Инђије, одржани су 21. Сусрети библиографа "Душан Панковић". У Великој сали Културног центра Инђија изложено је 36 библиографских радова, подељених у четири тематске области: Историја библиографије, Библиографска истраживања, Текућа библиографска пракса и Прикази. Аутор радова су из Србије, Републике Српске и Црне Горе.Све је више библиотекара, библиографа и научних радника који своју стручну и научну пажњу посвећују области библиографије, као незаобилазне научне дисциплине. Такође се шири и број институција из којих долазе аутори радова. Овакво стање потврђује потребу постојања и даљег унапређивања рада на организовању Сусрета библиографа.
На овогодишњим за изузетна остварења у области српске библиографије додељена је Награда "Душан Панковић", мр Гордани Ђилас, библиотекару саветнику, библиографу и песнику из Новог Сада.
Награда „Ђорђе Јовановић“, која се већ пола века додељује за најбоље критичко-есејистичко дело у претходној години, ове године је припала равноправно Слободану Владушићу за књигу Књижевност и коментари (издање Службеног гласника) и Зорану Милутиновићу за монографију Битка за прошлост: Иво Андрић и бошњачки национализам (издање Геопоетике). Одлуку је донео једногласно жири у саставу: Леон Којен, Милосав Тешић и Драган Хамовић. На свечанј додели признања присутнима су се обратили чланови Жирија који су прочитали образложења награде, а затим и један од двојице овогодишњих лауреата - Слободан Владушић. Због оправдане одсутности Зорана Милутиновића, у његово име се обратио директор Геопоетике Владислав Бајац. Новчане награде и повеље је уручила Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда.
Опширније: „Ђорђе Јовановић“ равноправно Владушићу и Милутиновићу
У библиотеци "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу одржана је промоција романа Александра Гаталице "Последњи аргонаут" . О роману је веома инспиративно, у аористу, говорио књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков који је различитим питањима од аутора добијао све више детаља о роману како би се посетиоци што боље упознали са његовим садржајем. Дијалогом аутора и критичара дознали смо основе радње овог веома интересантног дела. Али чак и након читања одломака много је тога остало недореченог те се радозналост присутних може утолити једино читањем "Последњег аргонаута".
Читава промоција овог романа протекла је као дијалог између Александра Гаталице и Милете Аћимовића Ивкова тако да на крају вечери посетиоци нису имали много питања о књизи, а на неколико постављених и сам аутор је одговорио уз осмех и закључак да су га посетиоци веома пажљиво слушали и проникли у суштину дела.
Велики датуми српске историје везани за завршне операције и коначно ослобођење Србије у Великом рату 1918. године обележавају се серијом трибина и предавања у градској библиотеци у Јагодини. Тако је у организацији Српске омладинске културне организације СОКО и Народне библиотеке у Јагодини одржана је трибина „Век од ослобођења Јагодине“. Предавач је био познати јагодински историчар мр Дејан Танић који је на свој препознатљиви начин, занимљиво и стручно, говорио о значају 25. октобра у историји Јагодине.
Детаљније се задржавајући на самим ратним операцијама ослобођења града које је предводио Душан Додић, тада командант специјалне јединице Коњичке дивизије у чину мајора, Танић је као илустрацију мотивисаности српске војске присутне подсетио да је за 40 дана српска војска из Солуна стигла до Јагодине, а да је за то време војска Британске империје напредовала само 500 метара.
Овогодишњи „Kовачички октобар“ Општинска блиотека Kовачица је обележила презентацијом књиге „Тамиш и Потамишје“. У књизи се говори о насељима кроз која тече река Тамиш од њеног извора у Румунији па све до ушћа у Дунав, као и о знаменитим људима тих средина. Значајно место у овој публикација стога припада и нашој општини. Присутнима се на почетку књижевне вечери обратио директор Општинске библиотеке Kовачица мр Слободан Стевановски. О књизи су говорили аутори Милован Ћурчић и Никола Лазић, као и рецензенти Ђурица Шипош и др Милутин Матић. Песме Бранислава „Бране“ Црнчевића, који је рођен у Kовачици, представили су нам ученици ОШ Млада Поколења Михајло Пешић и Нађа Лакичин а наш дугогодишњи сарадник и професор српског језика Ђурица Kрстин је представио афоризме Бране Црнчевића.
Зрењанинска библиотека отворила је свој "Звучни кутак" намењен слепим и слабовидим особама, захваљујући средствима обезбеђеним путем конкурса Министарства правде Републике Србије. На отварању" Звучног кутка" библиотеке, потписан је протокол о сарадњи између Библиотеке за слепа и слабовидна лица Босне и Херцеговине, Међуопштинског савеза слепих Зрењанин и Градске народне библиотеке "Жарко Зрењанин". Потписе на протокол ставили су председник Међуопштинске организације слепих и слабовидих Зрењанин Ненад Вукељић, директор Градске народне библиотеке Милан Бјелогрлић и гост из Сарајева Сакиб Плех, директор Библиотеке за слијепа и слабовидна лица у Босни и Херцеговини. Том приликом уручена је и донација из Сарајева, две писаће машина за слепе - Брајеве машине, 100 наслова књига из Библиотеке за слијепа и слабовидна лица.
Поводом Дана града, у Нарoдној библиотеци Ужице отворена је изложба - Српски добротвор Максим Евгеновић - 1794-1878, 140 година од смрти. Изложбу је отворила Душица Мурић виши дипломирани библиотекар, истакавши значај Максима Евгеновића као великог добротвора српске културе и просвете али и једног од људи који су дали велики допринос раду Ужичког Читалишта. "Животопис Максима Евгеновића" драгоцен је извор за истраживање историје како града Ужица тако и целе Србије 19.века. Аутори изложбе су библиотекар саветник Анђа Бјелић и виши дипломирани библиотекар Илија Смиљанић.
Поводом 140 година од оснивања библиотеке у Старој Пазови (1878 - 2018.) у позоришној сали Старе Пазове одржана је свечана акдемија и премијерно приказан филм о њеној историји. Уз упечатљиво филмско сећање, искрено обраћање председника општине Ђорђе Радиновића и оптимистичке планове библиотеке из уста директора, Драгане Милаш посебан тон прослави је дала визионарска беседа директора Народне библиотеке Србије, Ласла Блашковића. Погледајте детаљан извештај клиом на слику.
Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу организовала је отварање изложбе визуелних комуникација под називом „Ауторско дете“. На отварању су се обратили Весна Илић, директор Библиотеке, Јошкин Шиљан, истакнути уметник, као...
Амфитеатар Народне библиотеке Србије био је 27. маја испуњен до последњег места, а бројни насмејани и радознали основци претворили су радионицу „Мисли креАктивно“ и сусрет са Урошем Петровићем у прави...
У пријатној атмосфери књижевне вечери, апатинској публици своје стваралаштво представила је Татјана Кањевац, а разговор са ауторком водио је Душан Гладић. Током вечери представљени су збирка поезије „Између редова“ и...
У Свечаној сали Библиотеке у Чајетини, отворена је изложба „Од абаџије до чаругџије”. У питању је гостујућа изложба из Музеја рудничко-таковског краја, чији је аутор кустос етнолог Наташа Поломац Петковић,...
Књига „Из мећаве и тмине“ аутора Бориса Мишића представљена је у "Завичајном конаку " Библиотеке "Радован Бели Марковић" у Лајковцу. То је четврта збирка прозе овог писца, која се жанровски...
У Градској библиотеци Љиг одржано је занимљиво и интерактивно предавање клиничког хипнотерспеута Ане Марјановић о хипнотерапији.Предавање је започето разговором о најчешћим заблудама везаним за хипнотерапију, као и кратким освртом на...
Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу и у времену дигиталних технологија доследно ради да навика читања постане још важнија. Књига помаже детету да развија стрпљење, машту и способност дубљег размишљања,...
Народна библиотека Србије установила је 2022. године Награду „Владан Десница” која се додељује једном годишње за најбољи роман написан на српском језику (прво издање) у претходној години.Добитник награде може бити...
Библиотекари из библиотеке "Бранко Радичевић" у Оџацима били су у посети Основној школи “Нестор Жучни” у Лалићу. где смо посетили децу другог и трећег разреда и њихову учитељицу Ану Шкундрић...
На Позајмном одељењу Народне библиотеке отворена је изложба „Стрип у вртићу“, настала у сарадњи са Предшколском установом „Лане“ и децом из групе пред полазак у школу 1.Присутне је поздравила директорка...
Библиотека „Србољуб Митић“, обележила је 147 година постојања.Свечаној академији присуствовали су представници локалне самоуправе: Малиша Антонијевић, председник Општине, Даниел Сурдуловић, заменик председника Општине; Сандра Митровић, помоћница председника; Анђелка Миљковић, начелница...
Током априла Народна библиотека Србије реализовала је низ садржајних и разноврсних програма за децу, који су на креативан и интерактиван начин повезали књижевност, науку и културно наслеђе.„Из живота животиња“, је...
Окружна смотра рецитатора Пиротског округа одржана је у Малој сали Народне библиотеке Пирот. На смотри је учествовало укупно 52 рецитатора у три категорије – млађи, средњи и старији узраст. овде...
У Народној библиотеци Осечина у Пецкој одржано је представљање књиге „Жене Подгорине“ аутора Огњена Пудара, које је окупило бројне љубитеље писане речи, поштоваоце завичајне историје и заинтересовану публику.Ова књига доноси...
Библиотека "Вук Караџић" у Алексинцу је приредила промоцију свог новог издања, збирке поезије "Нема кост" Александре Стојаковић. У препуном Дому омладине Центра за културу и уметност у Алексинцу публика је...
У Читалишту Народне библиотеке Ужице представљена је збирка поезије „Завичајна врана” аутора Слободана Ристовића. О књизи је, поред самог аутора, говорио рецензент Милијан Деспотовић, док је стихове казивао...
У читаоници Народне библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу, у оквиру програма „Завичајност“, одржано је предавање „За и против Вука“ (критички осврт на Вукову језичку реформу) Саше Станковића, проф. српског језика...
Градска библиотека Божидар Кнежевић, имала је част да угости др Адама Софронијевића који је отворио изложбу Ми и ВИ и одржао предавање о вештачкој интелигенцији, њеним етичким, правним...
У Малој сали Народне библиотеке Пирот одржана је креативна археолошка радионица „Мали истраживачи – форензичари прошлости“. Радионицу је водио Драган Јанковић, дипломирани археолог са искуством истраживања на локалитету Винча, који...
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ОЏАЧКОГ ХАИКУ ФЕСТИВАЛА расписује КОНКУРС - ОЏАЦИ 2026.за најбоље необјављене песме и циклус годинеРадови се шаљу у три примерка потписана шифромРешење шифре доставља се у засебној ковертиБрој радова...